Teško je objektivno sagledati situaciju i posao čoveka koji plodove tvog rada omalovažava i sahranjuje, suzbija tvoju kreativnost, smele doskočice saseče u korenu, nema razumevanja za aluzije koje ponosno iznosiš pred gladne oči ostalom svetu, željnom kvalitetne i smislene igre reči. U sve to se ulaže vreme, trud, klikeranje, i što je najvažnije odričeš se svega onog pametnog što bi mogao za sebe uraditi da nisi sedeo ispred kockastog ekrana.
Moderatora nije teško nazvati govnetom i splačinom, malverzatorom, njegov rad i kvalifikacije se lako mogu dovesti u pitanje, i potrebna je samo jedna inicijalna kapisla da ga napušiš kurcem i trajno prigrliš crven ban.
Ali treba sagledati i drugu stranu svega ovoga. Naime ovaj rab kaizenov se svakodnevno suočava sa gledanjem nekvaliteta, nepismenosti, kiča, fekalija, nepražnjenog testosterona, prozivki na svoj i račun drugih autora.
I dok ti sve to možeš jednostavno da odjebeš, ili sebi daš oduška preko PVT-a, on mora da zasuče rukave i ronja po tim govnima, kako se odvodna ce v našeg dragog sajta ne bi začepila. A kaizen takav kakav je, nije mu dao ni rukavice, a ni gumene čizme. Čak ni štipaljku da je stavi na nos.
- Ne plaćaju ga novcem
- Ne plaćaju ga ni tokenima
- Nije prijavljen
- Nema beneficirano
- Nema stalno radno vreme
- Sam snosi troškove struje, interneta a zimi i grejanja radne prostorije
- Umesto da jebe, pije, ode na neki sport ili u krajnjem slučaju uči ili čita knjige, provodi vreme u pokušaju objašnjavanja ljudima da su pogrešili, da su nepismeni, glupi, neinventivni..
Živi skromno, ponekad dobije pohvalu, i ćuteći proklinje svoju omalovažavajuću ktitorsku nagradu u vidu šarenih slova na ekranu, koja se u veleprodaji može naći za 200 dinara.
On je pod svakodnevnim stresom, hrani se nezdravo, kvari oči, nedovoljno se kreće..Jednom rečju nije mu lako. A kada pogreši, po njemu drvlje i kamenje. Pljujemo ga na forumima, posterima, definicijama, preko poruka..
Jedina uteha je možda sloboda u proceni na koliko pogrešnik treba da bude banovan. Tu se on zaista nešto pita, ali radost traje do otvaranja sledećeg duplog naloga. I tako iz početka, u krug, svaki dan..
Stvarno, ne nalazim ni jedan razlog zašto bi to sebi neko u životu radio.
