Osećaj krajnje sramote. Najbolji opis transfera blama. Od ovoga ne mož' gore, "Zemljo, otvori se" je lajt varijanta u odnosu na ovo.
To je osećaj kada vas obuzme takav stid, zbog sopstvenog ili tuđeg postupka, da krv više ne može da vam boji lice, već se spušta ka genitalijama, u čijem predelu počinjete da osećate toplinu i peckanje.
- Joooj, brate, šta mi se dogodilo juče... Nećeš verovati...
- Šta, jeb'o te? Pričaj?
- Poslao me deda u apoteku da mu kupim ricinusovo ulje. Star čovek, jebi ga, ima opstipaciju i te pičke materine...
Ulazim u apoteku - nigde nikoga. Kažem ja:
'Dobar dan, tak'a i tak'a stvar, treba mi to i to.',
kaže apotekar:
'Nema problema.' i ode da donese.
Čim se on okrenuo, ulazi Milica. Potpuno upicanjena, kratka suknja, štikle, izbacila sise, ma, da se smrzneš. Ja već počeo da crvenim, onako u treši i nekoj flekavoj majici od pre sto godina, na kojoj je nikad oprana fleka od kevine sarme. Mi tu:
'Ćao - ćao.', 'Gde si?', 'Kako si?', ovo-ono,
kad, vraća ti se apotekar i kaže:
'Evo gospodine, uzmite jednu supenu kašiku ulja, obavezno na prazan stomak. Ako dugo niste imali stolicu, u tom slučaju se stvorio čep koji je potrebno razbiti, pa tada uzmite dve supene kašike i obavezno se nalijte vodom nakon toga.'
- Neeeeeee seeeeri??!
- Da, brate... Milica je samo stresla ramenima. Nisam imao snage da objašnjavam da nije za mene, samo sam se okrenuo i izašao... Šta "Zemljo, progutaj me" i te fore, muda su mi se, bre, zacrvenela!!!
- Verujem da jesu, matori... Moja su se sad zacrvenela kad si mi isprič'o...
