...maaaaajkiiiiiiinaaa budalooooooo......
Pa, šta ako plačem uz pesmu? Pogodila me! U sred srca!
Ne, nisam pizda, NE! Trezan ne bih zaplakao, ma nema Boga, jok!
Kap po kap, srk po srk, čaša... flaša! Etanol struji kroz vene ne poštujući Bernulijevu jednačinu, struji kroz organizam, i polako dolazi do mozga. Ajd što njega opija, da ga jebem, nije ni toliko bitan... suzi ti se svest, izgubiš pojam o vremenu i prostoru, moš da radiš šta oćeš, bole te ... ali... to jebeno ALI... srce strada ...
Kad osetiš da te neka toplina prožima, da ne osećaš ni ruke ni noge, da ti je i čaša od 0,2dl preteška, da ti je vidokrug sužen, znaj da si upao u sevdah. U stanje u koje možeš i da plačeš i da se smeješ u isto vreme, da voliš i da mrziš, da oprostiš i ono najgore, dizvadiš novčanik i sve pare u vis da baciš...
Kad dođe tvoj deo pesme, taj momenat, ta violina ili harmonika, stih, refren... duša i melodija u rezonanci... pa, ko izdrži, svaka mu čast! Ja, ne mogu.
Ne veruje srce pameti, jok!
Setiš se svega lepog sa njom, mamujojjebemupičku.
Konobar, piće za celu kafanu! JA ČASTIM!
Živeli!!!
Pustio sam jednu suzu, mušku najtežu
pustio i sa njom dušu, dušu ranjenu.....
eeeeeeeeeeeeeeeeeej,
oprosti mi što te volim, Bog me kaznio,
dao mi je da te vidim,
pa te uzeo...
