
Пре неки дан, док је моја драга прала косу, читао сам Космополитен који је оставила на трпезаријском столу. Опет су увредљиво писали о мушком роду. То је стварно страшно! Написали су како мушкарци деле своје ношене чарапе на прљаве и на прљаве али носиве. Та велика неистина ми је нанела душевни бол. Шта ће она да помисли о мени кад чита те глупости? Баш ме је то увредило. Јер, по мом скромном мишљењу, мени су све чарапе носиве. Ето докле нас је довела слобода говора...
-Еј љубави, где су ми оне Адидас патике од прошле године? Тражим их у ципеларнику, не могу никако да их нађем.
-Бацила сам их јер су опасно зинуле. Не могу да дозволим да идеш такав. К`о клошар неки..Немој да се љутиш.
-Не љутим се. Ево сад нам стиже угаљ. Ти си те расцветале патике бацила...Па претпостављам да ће оне салонке које сам носио на Мирковом и Веснином венчању послужити...А и комшилук ће утврдити да сам значајно елегантнији...
-Ти ниси нормалан!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Lupicu ti dandaru zbog ove definicije.
Zezao sam se malo, nisi valjda ozbiljan? :)