Пре неки дан, док је моја драга прала косу, читао сам Космополитен који је оставила на трпезаријском столу. Опет су увредљиво писали о мушком роду. То је стварно страшно! Написали су како мушкарци деле своје ношене чарапе на прљаве и на прљаве али носиве. Та велика неистина ми је нанела душевни бол. Шта ће она да помисли о мени кад чита те глупости? Баш ме је то увредило. Јер, по мом скромном мишљењу, мени су све чарапе носиве. Ето докле нас је довела слобода говора...
-Еј љубави, где су ми оне Адидас патике од прошле године? Тражим их у ципеларнику, не могу никако да их нађем.
-Бацила сам их јер су опасно зинуле. Не могу да дозволим да идеш такав. К`о клошар неки..Немој да се љутиш.
-Не љутим се. Ево сад нам стиже угаљ. Ти си те расцветале патике бацила...Па претпостављам да ће оне салонке које сам носио на Мирковом и Веснином венчању послужити...А и комшилук ће утврдити да сам значајно елегантнији...
-Ти ниси нормалан!
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Lupicu ti dandaru zbog ove definicije.
Zezao sam se malo, nisi valjda ozbiljan? :)