Лагане и опуштајуће мелодије које бацају човека и његов ум у космичку сферу без икаквих мисли, осећања и идеја. То су све оне песме у којима се сакрију мисли када их пустимо. Одједном зуримо у празнину без свакодневних и оних других, дубоких размишљања. Спољни свет постаје изван наше тачке дотицања. Очи гледају у једну ствар, нерегиструјући визуелну стварност. Речи нисмо у стању да чујемо. Једино та музичка целина држи свесно стање тела. Остатак себе побегне негде далеко.
Не, то нису љубавне баладе, нису грмљиви рокерски рифови, нису еуфоричне ДнБ или хаус нумере, нису класичне композиције класицизма, романтизма или бравуре из опере које сви добро познају и воле....
Мени лично, то су све оне песме које су као створене за ноћне вожње по празним улицама великих градова или аутопутевима на којима лије киша или се спушта снежна и маглена завеса. Cars, 442...
Човек уз такве мелодије може вечно да крстари, да не прими ниједну вест из реалног света, да не види никога из околине. То је оно, гледати а не видети, слушати а не чути, мислити а не препознавати и не знати. Ове песме залеђују ум и граниче се са самом ивицом модерне медицинске анестезије.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
http://www.youtube.com/watch?v=6pIsx9DeAeY
+
Meni je lounge muzika u tom fazonu +
хвала, нешто и није скор, јебига
doobra +
lepa defka ++