
Тај урођени нам ген за самоодржањем. Пробали разни да га униште, модификују, па ништа. Србин, брав један, живи свој живот да преживи. Како? То није толико битно.
А кад дође фрка, у улици Акација дешава се чудо: брав постаје надчовек!
Проћи ће голготу, ожалити мртве и изгубљено, вратити се назад у редуковано стадо, па опет исто. Само од нуле.
Неће се много бринути шта је довело до страдања, нити ће извући наравоученије и пазити да му се грешке не понове. Јок он. Само ће на трен начуљити уво из ког правца допире звук меденице са овна-предводника, те покорно опет савити главу ка земљи. До следећег срања...
- Ма, ај живели ми Срби, брате, да прође и ово срање, нек смо живи и здрави, на јасен - на јасен, па шта!?
- Добро сад, нисмо сви живи, а још мање здрави... Живели, кажеш?
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Dobro kroz defku ovekovečena bakuta leđenda +
Што лепо кажу код мене само док одлади, друга песма..++++
Бака кобјаснила!
+++