Po mišljenju srpskih političara još od doba Radoja Domanovića, dve najstrašnije reči koje možete izgovoriti. Te dve reči rešavaju svaki problem, bez obzira da li je u pitanju nečija izjava ili reagovanje na činjenicu da je neko pobio (ili još ubija) silan narod. Reči koje pomeraju planine. Posle njih će se počinilac garantovano isprepadati i prestati sa tim, čak se i pokajati i preobratiti. Strašnije je to reći nego preduzeti bilo kakvu akciju i nešto konkretno uraditi.
(Posle masakra civila)
- Možda nismo trebali baš onako da im napišemo. Mnogo strogo, pa i oni su ipak ljudi.
- Šta nismo?! Nek' se tresu dok čitaju!
(R. Domanović, Stradija)
Pazi, pitanje je dal' ovi naši znaju šta je to demarš. A možda samo misle da smo mi glupi pa nam uproste sa "najoštrije osuđujemo". Kad ti mudonja kaže ;)
Jedino narovoučenije koje se može izvući. A zabrinjavajuće je otkad tu frazu vuku. Zato sam citirao Domanovića. Izlizano da nema gde. Hvala
Demarš, što se kaže!
Plusčina!