Čokolade i sladoledi koje se kupuju samo teorijski. Novac koji dobijemo od ujaka, kumova, strina, tetki, i ostale rodbine koje možda i prvi put vidimo, i daju po neki dinar da bi deci nadoknadili to što im nisu doneli ništa na poklon. Gorepomenuta suma koju daju, seže od 1000 dinara, pa čak i do 100 evra, kad se teča gasterbajter zapije. Pare konkretno služe da deca kupe zalihu majci, čarapa i patika, dok sladoled može da pričeka.
-Evo ujče da ti da neku paru (vadi 20 evra)...da kupiš čokoladu, nismo ti doneli ništa...
-Ih, hvala ujče, al ne treba...(uzima pare)...Hvala... To će da bude baš velika čokolada...
-Uzmi, uzmi... I svrati bre, znaš gde živimo. Nemoj samo k'o položajnik, jednom godišnje.
-Hoću, važi... Vidimo se...(to bre, ima Boga, mogu da kupim onaj ranac iz Đaka, gledam ga već mesec dana)
