Narativno-deskriptivni opis ustajanja oko 07:00

''Hmm, već je pola 9, još malo, i palimo na jezero, ima neka svirka. Sjajan način da se proslavi kraj letnjeg raspusta... eh, kada samo pomislim da je sledeće nedelje škola. Kada se vratim verovatno ću da džedžim na Vukajliji do nekih 06:00... valjda će mi se do tada prispavati... mislim, danas sam baš preterao, ustao sam u pola 4 posle podne. Keva popizdela, ručak mi se ohladio, a ona ne voli kad se podgreva... posebno slatki kupus!'' Ponesem mišlju o opojnom mirisu slatkog kupusa - probudio sam se. Bilo je 07:03. Telefon je zvonio, ko zna koliko dugo. Nije mene lako probuditi, a i ipak sam prethodne noći zaspao oko 4... šta ću, nisam navikao rano da ležem. Javio sam se. ''Esi ustao?'' ''Jesam kevo, šta je bilo?'' ''Da ti kažem da nije hladno napolju, ne moraš onaj debeli duks da oblačiš'' ''Važi, hvala na obaveštenju, odoh da se spremam...'' Stao sam pred ogledalo. Prizor nije bio prijatan. I dalje nisam siguran da li sam to bio ja ili se neko usrao. Hmm, odavno nisam video sunce u ovom položaju na nebu... Bilo je pod veoma oštrim uglom. Protegnuh se kraj prozora i potražih nešto da odenem, smrzao sam se, ne smem više spavati bez majice. Obukao sam onu sa logoom Jelen piva, popio 2 čaše vode i ispreturao natkasnu ne bi li pronašao neku svesku koju ću poneti u školu kako bih zapisao u nju raspored časova. Eh, treća godina gimnazije... Kad već 2 proleteše? A i ovo leto, nešto kratko trajalo, jebem li ga... U kući je bilo prohladno... šta ću, nisam navikao da se budim u hladnoj prostoriji. Glava mi je bila teška, kapci nabubreli... pulsirali su, tražili su, odnosno zahtevali! da ih sklopim. Večeras moram leći ranije, makar ostao budan do svitanja... da, definitivno ću leći ranije. Još 10 minuta do polaska... kako ispuniti to vreme? Znam... upaliću komp, i na Vukajliji ostaviti definicije koje sam noćas zapisao na telefon u nedostatku sna. Kako sam samo inspiracije imao. Postovanje završeno, vreme da se krene...
Sreća pa su časovi skraćeni, potreban mi je predah, ovo trosatno spavanje kao da samo još više umara, jebem li ga... Vrata su se zatvorila za mnom nekako volšebno. Zaključao sam ih, i opreznim korakom krenuo niz stepenice. Sunce je jarko sijalo. Zaslepilo me je.