Stečen "krvavim" radom vaših predaka, ovaj vid poštovanja od strane vršnjaka i patriotski nastrojene okoline se odlikuje širokim spektrom najčudnijih privilegija koje za realizaciju često ne biraju ni vreme ni mesto.
Neki od uslova sticanja nasleđene reputacije
...
Čukundeda, inače vlasnik jedine krčme u selu, podjebavao Turke sipajući im so u kahvu i mlevenu konjsku balegu u rahatlokum.
Pradeda odlikovani ratni heroj Solunskog fronta, obrijao više Bugara za vreme svoje karijere no čašica rakije u staračkim danima.
Deda u ratu bio poznata četničina sa najvećom kolekcijom petokrakih bedževa u
bataljonu... I dan danas ga se sećaju kao jednog od najboljih kondicionih trenera Partizana.
Otac najzajebaniji malinar u Južnoj Srbiji, a i šire... Petnaestak puta hapšen na pravdi Boga zbog poziva na bunu, ali svaki put izlazi sve jači i ubeđeniji u malinarsku revoluciju kao rešenje.
...
Ulaziš u bus, sve puno kad odjednom vidiš čiču od 80-ak godina kako se teturavo ustaje dozivajući te. Prepoznaješ starog čika Peru iz komšiluka i prilazeći mu sa "Dobar dan" na usnama bivaš grubo odgurnut na njegovu pređašnju lokaciju.
"Čika Pero, pobogu. Nije u redu da ja sedim a vi stojite. Čemu sve ovo, svaki put kad se sretnemo u busu..."
"Neka mali, u redu je... Znao sam tvog dedu, znaš. Zajedno smo ratovali, kakva je to ljudina bila. Samo ti sedi, na sledećoj stanici te vodi čika Pera na sladoled..."
..........................................................................................
"Ej eno ga Đokica..."
"Koji Đokica majke ti?"
"Znaš bre, onaj što mu pradedin spomenik u parku... Onaj ratni heroj, znaš sigurno."
"Aaaa taj Đokica, pa što ne kažeš odmah... Da ga zovemo na basket?"
"Što da ne... Ej Đokice aj sa nama na basket !"
"Šta?Ko?Štajebasket?Neznamjato,vidimose..."
"Stani bre, čuli smo da... da rasturaš dvokorak, celo naselje priča o tome... Aj sa nama da nam pokažeš... Posle možemo da posetimo spomenik tvog pradede, čisto bezveze, usput nam je..."
