Filmska kliše-rečenica, a neki kažu i da je u realnosti česta.
Pokušaj spašavanja one poslednje mrvice digniteta u bezizlaznoj situaciji, vapaj za izborom dostojanstvenije metode usmrćivanja.
A kad se mre, nema baš puno mogućnosti, zar ne? Nije da sad možeš da odjednom izgineš časno u bici na Termopilima, a ovamo si služio civilno u Društvu paraplegičara i korisničko ime ti je krlence1990? Ćuti tu i lipši kako mora, šta ima sad da birkaš.
- Stani, ne.. Ne mogu da umrem ovako!
- A kako bi ti?
- Pa od infarkta, u snu u 85-oj godini, naravno.
- Ma biće ti super, praktično ćeš biti temelj razvoja privrede. Uh... Sipaj beton, Luiđi, dok ne pocrkamo od ovolikog intenziteta šale.
