Културно за нећу.
Увек следи оправдање након употребе.
Боље да неко помисли да сте лењи, сити, уморни него да им кажете нећу, људи то схватају некако превише озбиљно и лично.
По дефалту одговор на свако питање од кеве,бакуте и остале родбине.
Кева: Могао си покосити двориште данас?
Ја: Не могу, нешто ме боле леђа последњих пар дана. Знаш и сама.
Кева: Јесте лакше је мени са 45 год да идем за косачицом него теби.
Бакута: Сине па ти ништа ниси јео, 'ајде узми једи ово још мало..
Ја: Не могу стварно, нисам гладан више.
Бакута: Како ниси гладан имаш 15кг, ти ништа не једеш, осушићеш се.
Ја: Не могу јео сам већ 5 пута од јутрос.
Бакута : Таман још једном.
Ја: Нећу стварно, не могу.
Бакута: Нећеш? С тобом нешто није у реду.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.