Komšija ali ne običan već baš dobar komšija. Ma šta dobar, najbolji. Toliko je dobar da bi ga svako poželeo.
Kad vam crkne krava pokloni vam tele.
Kad kosi svoje dvorište zađe i u vaše.
Kad niste u zemlji skuplja vašu poštu, čak vam i račune plati.
Jednom rečju, duša od čoveka.
E sad, niko nije savršen. Svi imamo nekakvu manu. Ovaj komšija ima samo jednu manu a to je što može da pojede Boga oca.
- A bre kume, pa gde ti je čika Mirko? Stalno si ga spominjao i iz priče sam skapirao da je retko dobar lik.
- Ma, jeste, al' njega ne treba zvati u goste. Evo na primer, on da je sad ovde, ti ne bi glodao ta rebarca. Vidiš svoju ženu?
- Da, jede rusku salatu.
- Tačno tako. Da je Mirko tu moja kuma bi sad jurila zrna graška po stolu. Od hleba bi ostale samo mrvice, od ajvara tegla...
- Uh, bre. Pa bar ga zovi sutra, drugi je dan. Valja se a verovatno će ti ostati od danas.
- Da znaš da bih mogao al' poznavajući ga verovatno će doneti koje prase.
- E to je pravi domaćin. Ništa onda, vidimo se i sutra.
