Ne veruj čoveku koji ne pije
Мудрост традиционално преношена са колено на колено већ вековима у нашој нам земљи, чуваној и негованој онима који су радо своје табарке грејали окупљени око казана пекући шљивовицу и погледом скидајући напупеле девојчурке у претесним јелечцима. Бисер међу пословицама, очуванија од прангије Црнога Ђорђа, цењенија него ли хумор Краљевића Марка, уздизанија од прикупљене еротске поезије Вука Караџића. Савет који ће ти бити дат уз прво пивце и дим од цигаре кад напуниш пет година. Генијалност, као и обично склопљена удруженим умовима српских сељака, у складу са оним да је искреност само у детету и пијаном човеку. И на крају доказ колико је наш народ одвајкада био напредан, док су по Јевропи сакатили и линчовали за вештичарење и јерес, ми смо по авлији наговњеним моткама јуришали на онога који нам је ракију језиком оплео, квалитет покудио или оно најгоре, одбио да проба.
-Ух, до јаја било синоћ, а?
-А, брате, свима је било кул, само овом мом рођаку било мало смор, али добро.
-Па, нормално.
-Како то мислиш, нормално?
-Тјах, цевчио ми онде двојни це, цело вече, ма 'ајде!
-Па, кад не пије, шта да му радим?
-Није се он мени ни на прву свидео, а камоли кад видех да не пије.
-Спортиста, брате, опусти се.
-Ма, какви, јесте ти род, али не веруј чоеку који не пије.
