Nedovoljno je naglašen značaj nedelje u kalendaru. Sedmi dan, dan počinuća od napora kojima je čovek izložen tokom svog zemaljskog boravka u dolini jada. Šest dana plače i škrguće zubima, i često je jedino što ga drži iščekivanje tog sedmog dana, kada je samo svoj i ničiji više.
Nedeljom nema planova. Obaveze ne postoje. Nedeljom i Bog odmara, pa ko si ti da protivrečiš Tvorcu? Ma koliko veliki, svaki problem gubi značaj. Nebitan je i propali život, i propali brak posle deset godina i dvoje dece, i propala jetra i pluća od vinjaka i jeftinih cigara, nedelja je dan kada se sve zaboravlja.
Nedelju svako provodi prema svojim afinitetima. Neko je sa porodicom, neko se bavi sportom, neko ceo dan skita po gradu, neko opet ide u selo pa se osami u prirodi, a mnogi vole da se zaključaju u kući i izvode razne seksualne perverzije (u boljem slučaju u društvu, u gorem slučaju sami).
- Aj sa mnom sutra na jezero da mi pomogneš da ispraznim čamac.
- Nema šanse, ne pipam ništa na sveca.
- Šta lupetaš, koji je svetac sutra?
- Kako koji? Sveta Nedelja!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Dobar rad.
Fino sastavljena. +
Mada ima se obaveza i u nedelju :D