Vol. Russia 2018
Iako danas fudbal igraju svi i nema lakih protivnika uvek se nekako desi da velika takmičenja opet osvajaju samo najveće fudbalske nacije.
Svaka nacija ima svoj preslikani način života u igri... Nemci gaze poput mašine, Brazilci nekako lepršavo kroz miks geta i Sambe, Argentinci ''prljavo'' al' opet pitko uz Tango, Italijani brzinom Vespe u laganini stilu dok im se kosice vijore, samo golom više i... (Ček, ček... Talijani... Rusija '18... hehehe). Grci pak kao Spartanci, na štitu ili sa njim... (mazohisto, vrati se u 2004 - tu za nastavak). Ili izumitelji fudbala tj. Englezi koji se i dalje drže tradicije i igraju kao i pre 186 godina, te zato i pobeđuju slično. Yes.
Ali tu je i Srbija! Onomad kod Bjele, Moša i Tirke četvrti, pa Piksi Špancima, pa Mijatova prečka... Ojha! No u poslednje vreme nekako uvek ćorak... sve kao jedan miks degena, gastarbajtera i filozofa, kao ondak kad su došli na godišnjicu mature kod Antare... Milijaš loče, Lazović purnja, a ovaj treći Sale opet natego Vinjaka... Pantela i Žiga, Svrabiša i Češko...
Nego da ne tupim, bilo kako bilo, svakako mnogo je razloga zašto je fudbal sport broj jedan, ili više od sporta... jer on ima tu ''osobenost'' koju drugi sportovi nemaju a i mi više samo onako u Šešelj modu volimo da prozivkom teramo malere nego li stvarno kudimo.
Samo napred!
