Nenamerna zaostavština

Године 2167. твој потомак пубертетлија, између два дркања на Ћићолинину чукунчукунунуку, узме да брља по бекаповима хардова од пре сто педесет година. И у неком забитом фолдеру, између порно клипова од 10 секунди и мп3-ја Жарета и Гоција, нађе велики број текстуалних фајлова писаних у непознатом едитору. Скапира да то мора да је трућао неки његов далеки предак, пребаци у Ворд 2168 и почне да ишчитава. Како нема времена за толики материјал, компресује 250 гига у 1,2 килобајта и сними на гаџет 2х2 милиметра. Касније док седи у градском летећем превозу из пограничног дела Србије, јужног Франкфурта, ка универзитету у Лајковцу, на прозорском стаклу ласерски пројектује твоје писаније и наставља са читањем. Поред њега случајно стоји искусни уредник реномиране издавачке куће, коме твој потомак наравно није луд да устане и уступи место, јер крв није вода. Матори кришом чита редове на стаклу, и док му вилица зјапи од одушевљења, он пада твоме потомку на груди и кличе:
- Младићу, ти имаш редак таленат!

Мали капира све из цуга, јер, опет, крв није вода, и договара састанак са уредником. Остало је будућа историја. Потомак ређа издање за издањем, снимају се филмски и остали спектакли по сценаријима на твоје умотворине, на Месецу се отвара забавни парк са тематиком твога житија. Туристичке агенције млате паре за туре на Марс у обилазак јавних кућа са равама које си ти описао. На Венери, брегови добијају имена по теби и твојој лози.
Потомак ти, у знак захвалности, прави маузолеј који се види са Плутона, на обраслом гробљу између рударских копова у ненасељеној Шумадији и коначно сврстава твоје презиме у ред буржоаске властеле, тј. пиша по сиротињи. Твоју заоставштину крчме генерације и генерације, а можда и данас то раде, ако нису умрли.