Nepopravni egoista

Znate onaj osećaj kad vas prolaznici posmatraju?Prva misao koja ti proleti kroz glavu brzinom ispadanja Partizana iz Lige Šampiona,je ta da imaš nešto na licu.Možda si se zamazao jedući jutros babinu poparu,a nisi skapirao da si se umazao.Možda su ti oči krvave kao u Stivena Sigala kad se sveti neprijateljskom nindža klanu.Strašan lik,slomio je vratova negativaca,više nego što je Šešelj knjiga napisao.A šta tek uradi kad nadje kuglu za bilijar i krpu...
''Možda prolaznicima smeta moja frizura'',pomisliš ti.
''Ošišan sam normalno,frizura mi izgleda kao da ju je odbrao Đelo Hadžiselimović.A i zalisci su normalna stvar.Čika doktor mi jedared reče da je to do gena.Zajebana stvar,nisam ga skontao najbolje.Prestao sam ga slušati čim je počeo spominjati izraze kao sto su ''molekularna struktura gena''.Uglavnom je ćale kriv što sam proćelav.
Ako nije ni kosa,šta je onda.Zašto me prolaznici gledaju kao da sam upravo stigao iz Tadžikistana.''Da mi nos nije balav?''Pređem tandemom kažiprsta i palca preko surle,kad ono ništa.Čist je kao dosije Eve Ras.Zašto me onda ovaj bludni narod gleda?Zašto se njihovi pogledi uprti u mene?Na kraju shvatim kakva sam budala...
Pa gledaju me zato što sam lep.