Njega ili nju srećemo uvek u kraju, ulazimo u isti autobus, onomad se šišala pre nas u lokalnom frizeraju, a on je uplaćivao tiket u istoj kladionici. Naravno, kupujemo u istom Maksiju. Ne poznajemo se i nemamo nameru da se upoznamo, ali se uvek pogledamo nekako blagonaklono kao da se znamo sto godina. Skloniji teorijama zavere misle da je nepoznati komšija zapravo udbaš i da služba ne miruje.
