Neprijatna tišina

Тишина која настаје када се случајно под неким ујебаним условима сретнеш са неким познаником којег си видео пар пута по неким фештама у полупијаном стању, а који мисли да сте најбољи пријатељи свих времена, или док се враћаш кући и приметиш да испред тебе иде треба на коју слиниш већ неко време која те примети и застане да последњи део пута прошетате заједно. После поздрава и неких ситних питања ти убрзо понестаје материјала за разговор и настаје та проклета тишина која виси над вама а ти имаш онај јебени осећај као да се од тебе очекује да кажеш нешто, а при том ти на памет падају само ретардиране ствари које је боље не спомињати. У таквим тренуцима шта год рекао ризикујеш да испаднеш будала или кретен, а због претераног размишљања о томе шта би могао рећи пажња ти попусти и чак и да твој саговорник нешто каже не сконташ шта је мислио па ако нешто и одговориш опет испадаш кретен. Све у свему шта год урадио, црно ти се пише.