Osoba koja je do svoje 14. godine tj. do osmog razreda Osnovne škole slušala Seku Aleksić, Cecu i druge estradne umetnike, i kojoj se svest menja dolaskom u Srednju školu pod uticajeg novog društva, postaje izraziti obožavalac finskog blek metala, japanskih ska bendova i malezijske grandž scene. Kada joj se pomene svoja prošlost, kaže da je to do sredine u kojoj je obitavala, i da sada shvata prave moralne vrednosti, da zna da razlikuje kič od prave umetnosti i da jedina razume bes nordijskog naroda, napaćenost japanske civilizacije i neprihvaćenost Kineza u Maleziji. Njen flegmatični pogled ume da zbuni čoveka, nikad pre nije pričala o seksu, dok sad upražnjava isti samo kada popije pola litre krvi boga Tora.
(Prolazi dotična osoba, a pogledom šara po meni i drugu)
Drug: Šta je ovom Milošu, pre je bio normalan dečko, družio se sa nama, igrao fudbal, izlazio, pio...?
Ja: Pusti ga, on je sad neshvaćeni metalac, ne možemo mi njega da razumemo. I da, pije, ali krv...
Drug: Aa... a sećam se kad je umesto mikrofona držao parfem u ruci i pevao "39 sa 2".
