Stav koji odrasli i zreli ljudi ispoljavaju kad se neko zainteresuje za njihovo zdravlje/posao/hobi/porodicu/finansijsku situaciju/život/seksualnu aktivnost/tiket u kladionici/čir na dvanaestopalačnom crevu/odnos sa nadbiskupom od Kenterberija, pokojnim Minimaksom i Bodom Ninkovićem.
Obično je u simbiozi sa "jebiga".
- Prke, eeeeej, Prkeeeeeeeee!
- Ooooo, de si Iliću, bivši prijatelju, mali trafikante!
- Evo šetam, gde si bre ti?!
- A evo, jebiga, kotrljamo...!
- Aaaa, ako, ako, samo napred! Šta radiš, čoveče, de radiš?
- Još sam u fabrici vagona, evo štrajkujemo, plate nismo primili, rasulo totalno... Al jebiga, mora se, šta ćeš...
- Ja, ja, ja...
- Evo, sad mali isto krenuo u školu, treba udžbenici da se kupuju, pa ranac, pa bogovi... Jebiga, pare al školarac, sve mu to treba, tako ti je... Ti, gde si, šta si? Kako trafika?
- Eto, krenulo, fala Bogu, uveo elektronsku dopunu i bezobrazne časopise, šalje mi zet iz Nemačke, to mi najbolje ide... Jebiga, narod to voli, ja šta ću...
- Tako ti je moj Iliću... Čitaš li ih ti onako, a? Sa gospođom, he-he-he...
- Pa u početku je beše sramota, pa onda ajde da vidim, jooooj, pa se to zacrveni, pa se to smeje, pa to samo čini ki-ki-ki-ki-ki... Al naučila dosta stvari, jel znaš, pa samo isprobava, a ja, gde ću, moj Prke, jebiga, moram ženu da slušam, ki-ki-ki-ki-ki... A ti, jel slušaš ženu ili ona tebe, a?
- A slušamo se, kako ne, a najviše ovu dečurliju, a i oni, fala Bogu, dobri đaci, poslušni, jebiga, šta ćeš...
- Nema tu šta! Odo ja, ej, svratite neki dan ti i žena na kafu obavezno!
- Oćemo, oćemo obavezno, al nemoj da bude da ti i tvoja gospođa isprobavate ono iz časopisa na nama! Jebiga, držeći smo, šta ja sad da radim!
