Nije lako, al' odvrćem!

- Прке, еееееј, Пркеееееееее!
- Ооооо, де си Илићу, бивши пријатељу, мали трафиканте!
- Ево шетам, где си бре ти?!
- А ево, јебига, котрљамо...!
- Аааа, ако, ако, само напред! Шта радиш, човече, де радиш?
- Још сам у фабрици вагона, ево штрајкујемо, плате нисмо примили, расуло тотално... Ал јебига, мора се, шта ћеш...
- Ја, ја, ја...
- Ево, сад мали исто кренуо у школу, треба уџбеници да се купују, па ранац, па богови... Јебига, паре ал школарац, све му то треба, тако ти је... Ти, где си, шта си? Како трафика?
- Ето, кренуло, фала Богу, увео електронску допуну и безобразне часописе, шаље ми зет из Немачке, то ми најбоље иде... Јебига, народ то воли, ја шта ћу...
- Тако ти је мој Илићу... Читаш ли их ти онако, а? Са госпођом, хе-хе-хе...
- Па у почетку је беше срамота, па онда ајде да видим, јоооој, па се то зацрвени, па се то смеје, па то само чини ки-ки-ки-ки-ки... Ал научила доста ствари, јел знаш, па само испробава, а ја, где ћу, мој Прке, јебига, морам жену да слушам, ки-ки-ки-ки-ки... А ти, јел слушаш жену или она тебе, а?
- А слушамо се, како не, а највише ову дечурлију, а и они, фала Богу, добри ђаци, послушни, јебига, шта ћеш...
- Нема ту шта! Одо ја, еј, свратите неки дан ти и жена на кафу обавезно!
- Оћемо, оћемо обавезно, ал немој да буде да ти и твоја госпођа испробавате оно из часописа на нама! Јебига, држећи смо, шта ја сад да радим!