Nije pesma samo refren

Креће музика, сви и даље непомично зверају около наоколо. Незаинтересованост. Темпо се повећава и живље даје знаке живота, али опет недовољно да се привуче пажња. Креће рефрен. Сви скачу. Делиријум. Сада већ давно одсвиран интро и припрема за рефрен остају заборављени и надсвирани рефреном који сада сви већ увелико певају и који ће им остати у глави и након што се песма заврши. Можда порука није у самом рефрену, већ у остатку песме, али то њих не занима док се задовољно враћају кућама климајући главом и певушећи исти. А њих пар који су разумели песму, тихо одлазе схватајући да не могу ни са ким да поделе своје схватање песме и утисак и повлаче се у себе и јењавају у немаштини, док други крећу у бесомучну потрагу за себи сличнима. Али на крају дана, кога боли курац? Иако ће кад тад сви схватити песму кад буде касно.