
Већ архаична изрека, али парадоксално и у потпуности примењива чак и данас.
Некада је оловка била мисаона именица, њено арчење непознаница, те је упутити некоме овакав прекор значило транспарентну, пежоративну линчарију уперену на неписменост и непросветљеност дотичног. Шибнути га имагинарним бичем по лењости и неизаинтересованости ка образовању. Деградирати га и понизити у циљу престанка хватања пастирки испод сукње и читању било чега.
Кажем парадоксално, јер данас, иако поседујемо све могуће услове за квалитетан успон неуронских веза и даље настојимо гурати свакакве ствари у уши. Дигресивно морам напоменути да су то углавном кључеви од кола. Суптилно, али да се види привезак са марком истих.
-Вуче, шта то радиш?
-Играм се тата.
-Не цртај ми по зидовима, даћу ја тебе у манастир, није плајваз за чачкање ушију.
..............................
-Колегинице, можете ли ми рећи ко је написао "Востани Сербие"?
-Ивана Жигон.
-Ееее, није плајваз за чачкање ушију.
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.
Lepo + :)
Bolje si ti napisao ovo sto puta nego Ivana Žigon "Vostani Serbie", kad ti kažem :)))
+++
Moram priznati da sam u poslednje vreme bio ravnodušan na tvoje defke. Sve su mi ličile i nekako su bile mlake za tvoj standard, koji si sam postavio, ko ti kriv :P
Elem, ova je izuzetna, posebno zbog poslednjeg pasusa u telu defke i drugog primera. Bravo.
Еј куме, не да си сабио. +++
Izvanredna defka.++
+++
Хвала људи.