Још један специфичан тип људи. Свака игра која у себи садржи иоле слободно кретање за њих постаје горе поменута, сељачким копи-пејст принципом. Све што не саджи огроман арсенал оружја, мењање гардеробе, холивудске ефекте, хеликоптере чуда муда, није занимљиво јер, зајеби одличну причу, оригиналну тематику, јебига није GTA.
(Mafia 2, The Godfather)
- Ајде бежи ја да пробам. Добро, дај овог да рокнем, какав је чељав. Која су кола овде најбоља, ај узећу ова. Шта је ово сунце ти, шта иде само 60, МАКСИМУМ ?! И как'а је ово старинска музика ?! Ма да бре, важи...
- Ало, чобане! Није ти то GTA љабанине неиживљени!! Радња је смештена у период пре сто година, екстра игрица, сад уђеш у кућу овамо, тада почиње дијал...
- Рттттттттт бауууууу! Шта је пизде ајдеееее ! Тррррр бау бау бау! Је л' има тенк неки овде бам бам бам ратататата...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Prvi put dajem plus na temu igrice. I to samo zbog Mafia 2.
pa baš odličan si ako ocenjuješ definiciju na osnovu toga da li voliš igricu o kojoj se piše
inače + od mene, dobra je definicija skroz
Subjektivan sam ,šta ću.
Pa i ja bi rek'o da nije fora u ukusima. I kapiram da sam sve minuse dobio od obožavalaca GTA. Ništa loše nemam protiv te igrice i sam sam je igrao, čak mislim da je kul.