Kažemo kada želimo nekome da skrenemo pažnju da je predugo zadržao nešto (zajedničko piće, džoint, našu hranu, telefon sa našim kreditom) kod sebe.
Marko dolazi u park i donosi punu bocu radže. One ljute,domaće. Ekipa vec nervozna, spremna, željno ga iščekuje.
- E brate, konačno si stigao...
- I brlju je doneo!
- To mi reci tebra!! ( već pošteno uradjen lik ustaje, teturavo dolazi do Marka i otima mu brlju iz ruke, pažljivo je omiriše, prinosi usnoj duplji, i počinje halapljivo da ispija njen sadržaj. Dragocena tečnost se proliva niz bradu, kaplje na zemlju, mada većinski deo ipak završava u grlu našeg delije, evo ode već pola boce, ali ne, on i dalje guta li guta... )
- Ej, polako brate! Nije ti to majka podarila... Ima nas ovde još željnih, znaš!
