Devedesetih godina je bilo odličnog kvaliteta (ne znam kakvog je danas), ali svako ko je tih godina, u letnjim mesecima, putovao vozom Beograd - Bar, koji treba da pođe u 22:10, ali nikad ne krene na vreme, verujem da ga je zamrzeo. Najviše zahvaljujući dosadnom konobaru sa kolicima, koji u toku noći najmanje 20 puta prođe hodnikom, pomera i podiže one bez rezervacije, koji stoje ili leže po hodniku vagona, i budi svakog koji je uspeo zaspati, uključujući i one u kupeima, zahvaljujući svom gromkom glasu, koji diže i iz mrtvih.
Četiri ujutru. Đole i Bole, bleje kroz prozor na jednom kraju vagona. Pošli na kombinovano letovanje. Čuje se otvaranje vrata susednog vagona, odmah do njih...
Bole: - Evo ga opet "Nikšićko Pivo"! Mislim da je dvanaesti put.
Đole: - Ništa ne komentariši, samo ga pusti meni ovog puta.
Nikšićko Pivo (ulazeći u naš vagon, na sav glas): - Nikšićko pivo, sokovi!!! Nikšićko pivo, sokovi, grickalice!!!
Tako se razdere još tri-četiri puta, stiže do kraja vagona, hvata se za kvaku...
Đole: - 'Alo, brate!
Nikšićko Pivo: - Izvolite!
Đole: - Imaš li Bip-ovo?!
Nikšićko Pivo (sa facom koja kaže:"jebaću ti mamu"): - Nema.
Đole: - E, jebi ga, ništa onda!
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.