Izraz šmekerstva u osnovnoj školi, al' dok si kod učitelja ili učiteljice. Dobro, nisu baš cipele, išao sam u školu posle Tita, pa smo mogli da ganjamo patike, opaaa! Eto vam, matori. Morali da furaju cipele, one partizanke, kožni đon, kožna postava i one od kože... pa se posle pitaju što starijima uglavnom iskaču čukljevi i kojekakvi kurci po nogama, da prostite. No, da se vratim na temu cipela. Sećam se, beše to pre rata, prvi razred bejah. Dobijem ti ja neke patike sa moćnim rendžerom, sećam se, beše onaj Crveni rendžer, a one šatro Adidas. Važi! To je bilo jebeno vreme, valjda ćale menjao peglu ili sokovnik na granici za par patika. Al' bile su strava. Ceo razred me je gledao kao baju. Tada smo furali svakakve patike, uglavnom su bile nekih mentolskih oblika i boja, sećam se, Ribok je tada radio neku reklamu sa Mek-om, neki pomfrit beše u igri, ali dobro. Rasli smo u čudna vremena, tako da čudne patike su deo prateće opreme. Uglavnom, svi smo gotivili da dobijemo nove. Znalo se, nove tike na početku polugodišta, pa se ti jebi ako ih pocepaš na prvom fizičkom. Čak sam se sa drugarom menjao na rekreativnoj na Kopu, on meni neku Diadoru sa flu-zelenim znakom, a ja njemu Crvenog rendžera. Posle smo obojica dobili batine od roditelja, pa opet u svoje stare patike. Dobar je bio taj Rendžer.
