
Одбрамбени механизам који служи да се на упокојеног пребаци сав терет и кривица, а истовремено растерети лична тескоба и страх од смрти.
У преводу: Ко га јебе, сам је крив за оно што га је снашло.
Владавина обичаја да се о мртвима говори све најлепше прохујала је заједно са влашћу и животом последњег диктатора. Људе је у међувремену почео да боли курац за све јавне личности, глумце, певаљке, директоре, политичаре,.. па чак и за особе које лично познају.
Неки унутрашњи црвени рогати створ подлог осмеха шутне својим копитом прекидач за емпатију. И искључи га. Онда опали шамар неуронима сажаљивања. И ућутка их. Одврне славину ликовања и пусти млаз хормона среће. Препречи пут преплашеним мислима које су кренуле да се поистовећују и да стрепе да би то могло свакоме да се деси. ''Не би могло идиоте!'' - викне ти директно у унутрашње уво. ''Ниси луд да као он возиш триста на сат, ко му бре јебе матер, шта се трипујеш''.
''Опусти се. Ево ти мало овог срања за смирење.. Боље? Па ти и не пушиш, а он је цепао две пакле Марлбора дневно, стално се нешто курчио, вероватно се и дрогирао... И одувек је био некако чудан и аутодеструктиван, јел'да? Па јесте, то и ја кажем.. Сам је тако хтео, према томе.. ево ти још мало радовања.. хехе, битно да си ти остао, шта те боли за њега.. ''
Човек је врло зајебано биће.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.