
То су оне приче које се одвијају на сахранама и вуку за собом повелику количину ироничности, жаљења и скривене среће. Актери оваквих догађаја најчешће су задужени за оплакивање покојника.
Кућа покојника, након сахране:
- Био добар човек. Сећам се онога, кад је оном оно урадио.
- Да, да. Беше добар. На леб да га мажеш!
- А што је малом Мићи оставио шталу у аманет, то ништа?
- Малом Мићи?! Дуловом??
- Да бре, рођеној ћерки не остави ништа, а њему тако!
- Страшно. Нема везе. Био добар човек.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
то је то. "о покојнику све најлепше". +
Ravnodušan prema plaču...
+
Dobra... Zamalo ti napisah nadimak, pa se setih da je kup :D