То су оне приче које се одвијају на сахранама и вуку за собом повелику количину ироничности, жаљења и скривене среће. Актери оваквих догађаја најчешће су задужени за оплакивање покојника.
Кућа покојника, након сахране:
- Био добар човек. Сећам се онога, кад је оном оно урадио.
- Да, да. Беше добар. На леб да га мажеш!
- А што је малом Мићи оставио шталу у аманет, то ништа?
- Малом Мићи?! Дуловом??
- Да бре, рођеној ћерки не остави ништа, а њему тако!
- Страшно. Нема везе. Био добар човек.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
то је то. "о покојнику све најлепше". +
Ravnodušan prema plaču...
+
Dobra... Zamalo ti napisah nadimak, pa se setih da je kup :D