Комшија који кад год те види увек има спреман рафал питања, била она важна или не, зауставља те у циљу кашњења, где год си пошао. Комшилук није комшилук ако бар једног таквог нема.
:падаш у очај јер га видиш, трудиш се да он тебе не види, али прекасно:
- Ђесто пошо?
- Ево, мало до града.
- Ако, ако, ваља то мало, него, штано ти уписа?
- Гимназију.
- Аааа, па доообро, неко ми рече да си електротеничку, ја, ја, па добро, лепо ти је то...
:немош више да га слушаш, поздрављаш га, и настављаш лагано трчећим кораком да би надокнадио изгубљено време:
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.