Комшија који кад год те види увек има спреман рафал питања, била она важна или не, зауставља те у циљу кашњења, где год си пошао. Комшилук није комшилук ако бар једног таквог нема.
:падаш у очај јер га видиш, трудиш се да он тебе не види, али прекасно:
- Ђесто пошо?
- Ево, мало до града.
- Ако, ако, ваља то мало, него, штано ти уписа?
- Гимназију.
- Аааа, па доообро, неко ми рече да си електротеничку, ја, ја, па добро, лепо ти је то...
:немош више да га слушаш, поздрављаш га, и настављаш лагано трчећим кораком да би надокнадио изгубљено време:
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.