P.S.: Izvinite što nisam uključio latinicu na "crnogorskom jeziku".
Došli neki Turci i pokorili pola Evrope. I sad jedino su Srbi imali muda da im se suprotstave, ahm(tj. Crnogorci). I tako su malo Crnogorci dokonisali dok nije došao neki izaslanik koga je poslao Selim-vezir, jer inače nije imao muda sam da dođe i da pročita pismo. Međutim, vladika Danilo tu nije hteo puno da razmišlja i odmah ga je sjebo za medalju u svom pismu. I onda ovaj Turčin junak pošalje domaće muslimane da pregovaraju, i naravno to se završi katastrofalno. Potom jedan od Crnogoraca sanja kako je bio negde u Mletačkoj republici, i video da ljudi jedu zmije. Onda se ovi naši muslimani okuraže i ubiju Perovića Batrića, a za njim se kokne i njegova sestra...
Poruka priče, a ujedno i zadnji stih je: "A u ruke Mandušića Vuka, svaka puška biće ubojita!"
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Čitaš li ti nešto pre definisanja?
Čitam. Inače ko me poznaje vrlo dobo zna da mi je ovo omiljena knjiga koju sam pročitao više desetina puta. Ako misliš na izvrnute detalje i netačan hronološki raspored, to sam uradio namerno da bih izvrnuo na šalu! :))))
izvinjavam se, ubolo me u nacionalni ponos - a u stvari nisam dobro ukapirao...