
Узречица сваког ћалета, нешто попут дозволи, само са дозом безусловног комунистичког тарзанитета. Знаш ти да је пропаст неминовна, али опет му не можеш ништа. Има одокативни рефлекс.
-Ћале, цури лавабо. Ајд' зовемо мајстор-Мићу...
-Какав бре мајстор мића! Прошли пут ми попијо пола флаше ракије и изломио плочице по купатилу у оним његовим сатанистичким мартинкама! Него, дедер, додај ми окасту тринаестицу, саћу ја то - очас посла!
...15 минута касније...
-Ш'с ти урадио?! Сад цури на три места!
-Ајде бре мали, не једи говна, већ дај ми број од мајстор-Миће... Никакве користи од тебе, пизда ти материна пајдоманска!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
и мој ово стално користи :) ++
:+D, Dok dlanom o dlan; Dok si rek'o keks...