Očeva visina

А: И, шта кажеш, Ропе, како било на Комовима?
Б: Ма пусти ме у курац, ја и луди Божа ишли, једва се вратили... Тамо и даље снег у марту, једва нађосмо конак негде, пустио нас неки декица. Ал' отуд иде ђаво с буџом, кад смо кретали назад, долазе неке чет'ри њушке испред брвнаре, ћале и три ђетића, сва четворица на коњима и са пушкама у рукама, жив сам се преср'о. И ту овај најстарији, љут к'о Љутица Богдан промрмља нешто у фазону: Ађемојпримус? Божа се одмах прешалта на црногорски и каже како нијесмо ми ништа украли, како смо у пролазу, ал' не лези враже, побили би нас ови к'о зечеве, него га матори питао кол'ко му је ћале висок, и како се презива, а Божа к'о из топа: Маљугић, два седамнаес'! И ту ти се они изљубе, изгрле, питају за јуначко здравље... Били после код њих још пет дана, још нам дали три киле његошке да понесемо...
А: И шта било?
Б: Ништа, хех, идемо опет на лето, матори ми је упутио ултиматум, пошто сам се мало кембечио са швецом од ова три момка, слатка нека, висока... У фазону су- жени малу или идеш да се рвеш са међедима по чукама, ал' добро, смислиће Пера нешто, ваљда...