
Фактор живота и смрти у Црној Гори.
А: И, шта кажеш, Ропе, како било на Комовима?
Б: Ма пусти ме у курац, ја и луди Божа ишли, једва се вратили... Тамо и даље снег у марту, једва нађосмо конак негде, пустио нас неки декица. Ал' отуд иде ђаво с буџом, кад смо кретали назад, долазе неке чет'ри њушке испред брвнаре, ћале и три ђетића, сва четворица на коњима и са пушкама у рукама, жив сам се преср'о. И ту овај најстарији, љут к'о Љутица Богдан промрмља нешто у фазону: Ађемојпримус? Божа се одмах прешалта на црногорски и каже како нијесмо ми ништа украли, како смо у пролазу, ал' не лези враже, побили би нас ови к'о зечеве, него га матори питао кол'ко му је ћале висок, и како се презива, а Божа к'о из топа: Маљугић, два седамнаес'! И ту ти се они изљубе, изгрле, питају за јуначко здравље... Били после код њих још пет дана, још нам дали три киле његошке да понесемо...
А: И шта било?
Б: Ништа, хех, идемо опет на лето, матори ми је упутио ултиматум, пошто сам се мало кембечио са швецом од ова три момка, слатка нека, висока... У фазону су- жени малу или идеш да се рвеш са међедима по чукама, ал' добро, смислиће Пера нешто, ваљда...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Hehe, lepo. +