Bogotac.
Nenadjebiv mat igrač koga niko nikada nije vidio ali svi znaju da postoji. Čovjek koji je doveden do krajnjih granica perfekcije. Ideal u svakom smislu te riječi. Moralna gromada.
Kadar za sve i svašta. Sposoban da brucošu iz provincije sredi aposolventsku sobu u studenjaku i gratis desetku iz Rimskog. Da ti sredi dolazak Nataše Bekvalac na kućnu adresu i video uredak iz kućne produkcije sa istom.
Čupa obrve ali nije metro. Trsi sve što stigne ali nije ženskaroš. Popije boga oca ali nije alkoholičar. Buksnu smiri u dahu ali nije ćoman.
Figurina par ekselans i ujedno čovjek koga niko ne poznaje, sem osobe koja ti o njemu priča. Fantom. Pričo mi jedan što ga vidio.
- Brate znaš š'a se desilo onom mom drugu Momi!? 'Naš Momu?
- Ko'i Momo?
- Kako ko'i Momo. Onaj š'o je penetrirao u profesoricu Krivičnog i žena mu dala 10 u indeks i 100 jevreja pride.
- Aaaa Momo. Momo ne postoji, Momo jeste.
- Eee on. Kaže prošle sedmice se vraćo kući i dole u lameli 1a naleti na tri momana kako pokušavaju silovat' djevojku. Priđe on nabode jednog, drugog opali koljenom a trći valjda bio pičkica pa sam pobjegne. Još ih malo iznabada dok su ležali i ćao. Podigne curu i odnese je kući.
- Ne seri.
- Ne pomjerio se s' mjesta. 'Naš š'a je u svemu zon... ta cura š'o ju je spasio, ćerka Čolepa tajkuna.
- Ma daj. Kol'ko ja znam Čolep ima samo sina.
- A čovjeka, svega mi. Cura se zaljubila u njega. Eno ih na Mauricijusu, Čolep im platio ljetovanje.
