Moj pokojni deda imao je običaj da, kada se strašno "namrči" i kada izgleda da će potopčina, a od svega bude tuki, i nevremena ne bude uopšte, odmahne glavom i kaže:"Ode Rumunima." Da li zato što nama ovde kiše i ti "oblačni sistemi", po pravilu, dolaze sa zapada/severozapada pa mu nekako logično dođe da sledeći na udaru budu Rumuni ili je deda imao razloga da se na njihov račun sprda, ne'am pojma, ali sam s godinama i sam počeo da koristim ovaj izraz, doduše, ne uvek u kontekstu kišetine koja nas je zaobišla.
"Kamp" na Velikom ratnom ostrvu, Dunav, ekipica, pecanje, sprave, vops, vrat, rešetka, sve po PS-u.
Maaaaaareeeeeeee! Gde je, bre, nest'o, jebem ga u usta, gliste mi nije vratio.
Eno ga u vodi, kenja.
Mare, jebem mu mater, pa tu se kupamo, jebiga.
Al', brate, ode Rumunima, sam to govoriš!
Ma duvaj ga, kako je smrdelo u šatoru jutros kad si prdnuo, to govno mora da je potonulo.
