Težak smor.
Unutrašnja borba između akutnog dekinta, odsustva bilo kakvog pojma kakav bi se poklon kupio i da nije tako, i na kraju imperativnog slavljenikovog poziva koji ne trpi prigovor ("Šta ali? Bratee, mojne da te sanjam da nisi doš'o!!).
Pobedu, po pravilu, odnosi opcija sa odlaskom praznih ruku, koja podrazumeva nekoliko minuta teško podnošljivog blama (obično uoči i posle live čestitanja, kada se izdereš i tri puta po srpski izljubiš slavljenika).
Naravno, slavljenik je uvek lavčina i zabole ga patka za to što ti dolaziš praznih ruku (za razliku od 99% prisutnih, koji su mu kupili nešto - oni tada obavezno pilje u tebe).
- De si brateeeeeeeee?
- (jačina glasa koja bi mrtvog probudila) Matoriiiii srećan ti rođendan :cmok, cmok, cmok: da si mi živ i zdrav pa da... (jačina glasa za testiranje prislušnih uređaja).. slušaj brate, znaš da sam u frci ovih dana, da sam morao da uplatim deset soma na faks, tako ti nisam danas ništa...- Daaj bre matorii, ne jedi govna!!! 100 puta sam rekao da ne treba niko ništa da mi kupuje, treba samo da dođete!
- Pa dobro, al' ipak je trulo, nego gde da stavim jaknu?
- A? Pa može 'de oćeš... Stavi je tamo preko onog kauča gde su pokloni... Šta piješ?
