Odlazak do kafane u sobnim papučama

Почетак краја каријере биртијског ветерана, оног пустињака из краја, пијандуре која брижним маторцима служи као пример за свог једница какав не треба постати. Пристизање на дно, са ког је јако тешко дохватити последњу сламку спаса јер је јебено високо.

Призор који смрди на киселу прошлост, протраћену у бекријању, штипкању распалих конобарица за гузицу и суботњем јебању миле мајке собној антени пре почетка текме првенства Југославије. Сада без жене коју је срео на омладинској радној акцији Кумровец '73 и сина који, питај курац где, ринта да школује децу, своје дане је свео на релацију кућа-најближа кафанчуга, где ће на пар чашица разговора са онима који га памте из бољих дана прокоментарисати Пиксијев гол из корнера по ко зна који пут, задовољан јер се поново одвојио од своја четири зида, празне собе у којој се осећа мирис дима Дрине без филтера и испарења од вињака.