Početak kraja karijere birtijskog veterana, onog pustinjaka iz kraja, pijandure koja brižnim matorcima služi kao primer za svog jednica kakav ne treba postati. Pristizanje na dno, sa kog je jako teško dohvatiti poslednju slamku spasa jer je jebeno visoko.
Prizor koji smrdi na kiselu prošlost, protraćenu u bekrijanju, štipkanju raspalih konobarica za guzicu i subotnjem jebanju mile majke sobnoj anteni pre početka tekme prvenstva Jugoslavije. Sada bez žene koju je sreo na omladinskoj radnoj akciji Kumrovec '73 i sina koji, pitaj kurac gde, rinta da školuje decu, svoje dane je sveo na relaciju kuća-najbliža kafančuga, gde će na par čašica razgovora sa onima koji ga pamte iz boljih dana prokomentarisati Piksijev gol iz kornera po ko zna koji put, zadovoljan jer se ponovo odvojio od svoja četiri zida, prazne sobe u kojoj se oseća miris dima Drine bez filtera i isparenja od vinjaka.
- E, kakva ti je ovo sablast od komšije? Prepade me sinoć kad sam odlazio. Sedi u mraku i odjednom me doziva da traži pljugu. Kad nisam pišnuo u gaće...
- Dobar čovek, malo vrdnuo. Neće još dugo, skoro sam ga video kod Šekija u bifeu u sobnim papučama.
