Opaka bolest koja sve nas jednoga dana dohvati.

Simptomi- shvatanje da Tomi Džeri nije ime i prezime mačke ili miša izcrtaća, da nije POPEČE nego POPEYE, i da "umočiću" može značiti mnogo toga.

Opis bolesti: Odrasti znači i isprljati dušu i um malo pomalo, i sve više i više s godinama.

Lek: Lek protiv odrastanja je da zauvek u srcu čuvamo sve nevine stvari i da ne dozvolimo da isprljamo ono najnevinije i najčistije u nama.

Lek protiv odrastanja može biti lizanje poklopca eurokrema, ljuljanje na ljuljašci u parkiću, podsećanje na stare crtaće, smeh, igra i još puno toga.

UPOZORENJE:
ove lekove konzumirati svakodnevno, u što većim količinama, jer bolest nije moguće ukloniti ali je moguće zaustaviti njeno širenje.

Momenat kad shvatiš da pri spavanju noću možeš izbaciti nogu van kreveta na teritoriju čudovišta koje živi ispod njega, ne jer ono ne postoji, nego jer sada valjda možeš da ga dobiješ 1 na 1, mater li mu čupavu.

Period u kome počinješ da shvataš da je Tom požrtvovani kućni mačak koji se bori da istrebi štetočine u kući, dok je Džeri najobičniji šupak koji samo zajebava, i krade hranu. Uz to je prenosilac zaraze, kao i ostali pacovi.

Proces u kome se ljudsko biće pretvara u životinju.

Naučnici kada posmatraju životinjski svijet, kada uoče da se neka životinjska vrsta igra, da pokazuje kreativnost, da ima neke rudimentarne rituale, to uzima kao dokaz visoke inteligencije ili visokog evolutivnog stepena razvoja date životinje.

Kad smo djeca po čitav dan se igramo, po čitav dan smišljamo kreativne marifetluke i začuđeno posmatramo svijet. Bavimo se svim i svačim od igranja klikera, do visoke filozofije.

Kad odrastemo, sve nam se aktivnosti uglavnom svode na puku borbu za opstanak. Zaradi pare, da kupiš stan, da možeš da jedeš, privedi nešto da imaš šta da jebeš, sve se svodi na te puke biološke datosti. Preživi, jedi, jebi... I sve ozbiljne odrasle teme, u krajnjoj instanci se mogu svesti na to.

Tako odrastanjem izgubimo baš ono ljudsko u nama, ono po čemu se ljudi razlikuju od životinja, i vraćamo se na životinjski nivo funkcionisanja.

Kad šum u mračnoj sobi od strašnog čudovišta iz senke postane neidentifikovana smetnja koju biste najradije gađali jastukom jer vas ometa dok pokušavate da zaspete.

kad shvatis da igracke nisu vise za tebe, predjes na alkohol!

Period u kojem ti se ćale najebe keve.

Kada obrišeš folder od 30GB koji sadrži samo pornjavu sa D particije.

Kad prestaneš da kupuješ pirotehnička sredstva i počneš da kupuješ alkohol za Novu Godinu.

Kada još nisam znao za sebe smatrao sam se optimistom. Kada sam poceo da shvatam prešao sam u pesimiste. Prelazak u ljude me je načinio cinikom, a samostalan život mi je dao krila da postanem radikalni cinik.

Vremenski period koji bi se ovako mogao opisati:
- svadja zato sto je jos neko izabrao da bude crveni mocni rendzer;
- sramota da priznas da i dalje gledas mocne rendzere;
- nostalgican osmeh kada se sa vrsnjacima prisecas mocnih rendzera, i ko je koje boje bio;
- period kada sedis sa svojim naslednicima i pocinjes recenicu "eeee, kada sam ja bio vasih godina, mi nismo samo sedeli pred racunarima, mi smo gledali.... bla, bla, i mocne rendzere".

Период живота у коме нам није битно колико је сати, није битно који је дан, дал је сунце, киша, снег ветар.Тада се молимо богу за два из математике и физике, молимо се да наш тим победи највешег ривала, молимо се да нас нико неће смарати због кашњења, прљаве собе, ненамештеног кревета, неоправданих... Битно нам је само како ћемо провести дан, уживати, спрдати се, мувати разне наказе које нам се учине лепим и уживати у безбрижном животу!!

Mit uslovljen sredinom koja nas tera da prikrivamo emocije i želje koje ukalupljujemo u javnosti.

To je ono kada u kesama koje dobiješ za slavu, umjesto čokolade počneš da tražiš alkohol.