Полуђет.
Наши преци нису имали друга посла, него да измишљају како се све може полудити извршавањем одређеног чина, па се то пренијело на наше родитеље а вјероватно ће и на нас.
Примјер А
Мајка: Јебем ти мајку шта једеш на мом кревету, треба вечерас да спавам на мрвама?
Син: Па?
Мајка: Шта па? Има да ограјишем до сутра.
Примјер Б
Тата: Не сијеци нокте по кући, ћаћа те јебо, ош да ограјишем ходајући по твојим ноктима? Џаба ово што смо на зид окачили: "Боже благослови оног ко улази у овај дом...", кад свако ко уђе има да ограјише. Ни Бог му неће помоћи.
Примјер В (за несрбе Примјер Ц)
Баба: Кукуууу сине (читај кћерко) ђе паучину увече да скидаш oћеш да ограјишеш? Знаш ли ти да је моја прабаба Стамена исто то радила и ево је и дан данас у лудници на Сокоцу.
Кћерка: Јес, тад су биле пајалице, и прабаба жива, има 300 година. Иди лези.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.