Onaj ko ne ide gradskim prevozom na posao/školu/faks nema pojma kolika je prednost života blizu okretnice busa. Još ako imaš i markicu, vožnja GSP-om bude prava uživancija.
Autobus dođe za 2 minuta. Prazan, mesta koliko 'oćeš. Uđeš i dobro proceniš gde ćeš sedeti. Obrati pažnju na sledeće sitnice:
1. Nikako iznad točka, drmaće te k'o centrifuga (naročito preko ležećeg policajca).
2. Nikako na onoj strani gde "peče zvezda"!
3. Nikako na prvom sedištu pored bilo kojih vrata, jer će te neka bakuta ( ili deda, u svakom slučaju neki fosil...) podići već na sledećoj stanici.
4. Obavezno proveriti da li radi patent za otvaranje najbližeg prozora ( u slučaju da uđe neki klošar, cigani što imaju ˝vaške u glavu k'o pErinač", neki dripac što jede "deset u pola s lukom" ili gospa sa kantom kiselog kupusa ).
5. Pre nego što sedneš pogledaj ima li nekih zelepljenih žvaka ili okrzane iverice na ćošku sedišta da se ne pocepaš (ako si u onom starom busu, novi imaju plastična)
6. Sedi do prozora da ne moraš da se svaki put zarotiraš i skloniš noge da onaj ko je pored tebe siđe na stanici.
7. Stavi slušalice, pojačaj do daske i uživaj – kad te neko nešto pita, pravi se lud, čak i ako ga čuješ!
Nećete primetiti ni one ludake koji uđu u bus i psuju i svađaju se, pričaju o "Titi" i Draži, ni one što su se od tolike gužve nagnuli preko vas i drže se, ni vozača koji trubi, jebe majku onome što je izleteo iz sporedne ulice k'o manijak, babu koja kuka da je pre 3 dana operisala nogu, pa te moli da sedne na tvoje mesto... Samo zažmurite i uživajte u muzici i mestu koje ste sebi tako lepo izabrali...
