Olimpijski plamen

Došli smo od sabajle, veoma rano, na obalu reke. Bilo nas je nekolicina samo, otprilike koliko i njih koji su predstavljali San Marino na Igrama bez granica onomad. Probrana ekipa, prekaljena, nabudžena iskustvom koji se samo u zemlji seljaka na Balkanu može steći...

Pripreme su krenule, barem za većinu nas, tri nedelje pre ovog dana kada smo se tu, na obali reke (ah, te reke koja zna sve tajne mladosti naše) skupili kao naši roditelji pre nas i njihovi roditelji onomad što su deo NOB-a bili... Da, sve se to pripremalo dugo, temeljno i nadasve ozbiljno: nije smelo biti bilo čega što bi spektakl i potpuno uživanje poremetilo. Neki su, kao Stanko Detaljko, čak dva meseca unapred sve pripremali, mada je Toma Paranoja (pouzdano se zna iako on poriče) pre tri meseca kupio toliko piletine da je morao i dodatni zamrzivač da pazari.

Svakako smo bili tu, na obali reke, kao najgori sektaški pecaroši, samo što mi ni ne pecamo, niti to umemo (ali lažemo isto kao i oni), ali volimo da na vatru bacimo mesište, da ga kadimo pivom između dva junačka gutljaja od kojih se ni Mija Kalifa ne bi zastidela, no homo.

A ta vatra, ona je samo početak svega, sveg veselja. Taj plamen, oh taj plamen koji igra, koji mami, koji traži da oko njega postavimo kamene stubove sa četiri strane i na njih rešetku... Taj plamen koji kao jezik oblizuje mesište koje pušta sokove koji ga pak teraju da još više palaca oko njega... Ta arija (Đovani) mesišta koje cvrkuće najlepše sonate dok dim magli pogled uzbuđenih posmatrača koji, kao u onom klipu o Kiti u Bila samo što ne progove: „Seko, je l'mogu prvo ja?”

Taj plamen nas izluđuje, njegov dim nas izluđuje jer ide ruku pod ruku sa mirisom koji nam čula mami. Ah, taj miris je čista rikavela, bajo! Ali, plamen taj igra samo oko krmenadle, i oko tih ražnjića... I nova se piva otvaraju, umesto prvog cuga se svima koji nisu tu zemlja zaliva, dok drugi se već niz grlo sliva.

Taj plamen svoju igru igra i jebem te, Stevo, što nisi poneo hleb i koga briga što Đovak upozorava na gluten, majmunčino debela! Vidi koliko ti je škembe, čvarku jedan neistopljeni - ima da i tebe bacimo na vatru, jebem te usta mrtva!

OI!