
Риба због које сви мужјаци у њеном окружењу шамарају мајмуна и по три, четири пута дневно. Није лијепа у лицу, није згодна, није ништа посебно, али има оно нешто. Курац. Нема ништа. Нико не може да нађе разлог зашто би сви хтјели да јебу баш ту рибу. Сви би јој опростили сиду, правили би се мајмуни због ње, а нико нема пристојан разлог којим би објаснио своје понашање. Природни феномен. Нешто што наука не може да објасни. Дефиниција заснована на Оливи, која је узгред буди речено Попајева бичарка. Добро, Попај можда јесте мало ћелав, али није реално да константно трчи за Оливом као да је нека препичка. А није.
1:Ооо деси бра-че-ло нечеш да верујеш коју сам мацу синоч привео.
2:Коју?
1:Ану из улице, опааа...
2:У, ал' ти је успех. Па она ти је трећа рука међу рибама, својеврсна Олива, не знам што се сви толико цимате око ње.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Lijepa iznutra... Samo šteta što ne možeš nikoga naizvrat vodati kroz grad.... :)
+
Odlično! Znam ih nekoliko. Neka harizma, jebemliga... +