
Приврженост мушког или женског припадника људске врсте мамици. Стање свести праћено вртоглавом зависношћу од мајке. Личност деградирана овом појавом стасава у позадини мајчине сукње или кецеље, и заправо нарасте (као бајато тесто) у претерану материну мазу с поремећеним системом свих виталних функција у односу на здраве људске јединке.
- Мени се Тошица допада!
- 'Си ти нормална? Он је омамљен! Он слепо воли своју мајку! Замисли да будеш снаја у оној кући?!
- Е, брате, шта мислиш о Сари, а?
- О оној омами?!
- Па омамљује брате, а?
- Слушај, тебра, нисам мислио на физички изглед... него знаш... То ти је једна мамина девојчица какве нема! Имаћеш муке брате, ти си бунтован!
- Па јес, а? А да пробам да је покварим мало, па да буде мало моја девојчица?
- Како хоћеш брате, али ја не бих, знаш, не бих никад могао да полажем рачуне оном чуду од жене!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Kul. ++ +
Hvala ;-)