Igračka sa kojom smo proveli više lepih noći, nego sa svim budućim partnerima zajedno. Moja omiljena igračka je bio zekan, ja sam ga zvao Eki-Peki. Poticali smo iz sličnih socialnih staleža. Kupio mi ga ćale u nekoj radnjici, kada je odvojio neki dinar od plate. On je uvek bio tu uz mene, a ni ja nisam bio loš prema njemu, hranio sam ga šargarepom, pa ako on baš neće, a onda pojedem ja za njega. Nisam ga teglio za uši, kao neka loša deca i često sam ga puštao da zajedno gledamo tv. Pazio sam i da mu nikada ne bude hladno, jer zečići su osetljive životinjice, a ja bih bio tužan, kada bi se moj Ekan prehladio. Imao je izbačen palac, koji je mogao da stavi u usta i sisa, kada mu je dosadno. Ja ga oponašao, pa me moji tukli. To sam mu jedva oprostio. Pet dana nisam mogao da sednem na guzu, a Ekan mi se cerio, bio je pomalo nevaljao. Jednom je tako da prostite prdnuo u društvu, a roditelji mene izgrdili. Trenutno je Ekan dobar drug sa mojom mlađom sekom. Jeste da je ostario, ali još je opasan, bojim se da ne iskvari dete.
