Česta greška među narodom, pogotovo onog koji ne razmišlja previše. Neretko se pomisli da jedna osobina povlači i drugu, ali to nije slučaj u oba smera. Mudar je i mudonja, a mudonja nije uvek mudar. Mudonjost u prvom slučaju je odsustvo straha kao posledica nekog znanja i prethodnog iskustva, dok u drugom slučaju govori o hrabrosti zaslebpljenoj ludilom, u najmanju ruku.
Da li zato što mi je ovo nebrojena partija, ili zato što nemam šta da izgubim, ali gledajući tog klinca nisam osećao ni trunku straha. A on se znojio. Pod noćnim svetlom je moglo da se vidi kako polako isparava iz njega. Za neznalicu para, ali za mene-sam pakao. Znam to zato što sam i ja tako isparavao. Držanjem želi da mi kaže da se ne boji. I ne boji me se što je najgore. Ali njegove oči ne odaju smirenost, već bes i ludilo.
Kao da sam juče tako sedeo, i sedeo, čekajući sa nestrpljenjem potez starijeg suparnika. Kao da sam juče gledao te oči lisca koje su mi govorile da sam odavno u njegovoj zamci. Kao da sam juče stajao sat vremena gledajući u mrtvu tačku nakon što je taj lisac uzeo sve što imam i nemam, bez da je pomerio i jedan mišić na tom sablasno smirenom licu.
Istom licu koje ja nosim sada, nakon što sam klincu uzeo sve.
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.