je kada dođeš (neotkuda) u Vojvodinu i pičneš kuću sa tri sprata da svi znaju da si stigao u kraj, i provedeš narednih petnaest godina gurajući se oko smederevca u prizemlju.
Uto dođe i snajka, i unuče... "Al' svi zavoljesmo tog smederevca nekako", tešiš se, polako kontajući da bi i zemunica poslužila, samo da ima dva toaleta.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
+++
Pa to nije samo u Vojvodini, da vidiš tek Šumadijska sela!
Jeste, Boro, al' to su gastoski i Negotinski kapitalisti, pa kontam da je češći slučaj da je opreme full ali prosto niko ne ostane da živi za stalno... Definicijom je baš centrirana jedna nacionalna manjina kojoj i sam pripadam ;)