U svakom društvu postoji. Društvo koje voli da se zabavlja, izlazi, popije, bleji do kasno u noć uvek sadrži makar jednog ortaka koji je malo odgovorniji i daje prednost svojim obavezama (škola, fakultet, posao). Kada vas u sitne jutarnje sate pozove majka uspaničenim glasom da vas pita gde ste i sa kim ste, na prvom mestu i naročito izražajno izgovarate njegovo ime kako biste je uverili da je sve ok, odnosno kako vas više ne bi smarala.
Subota uveče, već dobrano načeta i nedelja, zvoni vam telefon, i vidite da vas zove mama:
-Nebojša sine, gde se nalaziš??? Već je 3 sata, kada ćeš kući?
-Evo mama, još malo pa ću da krenem.
-Ajde više, stvarno nema smisla. Ko zna šta radiš! Sa kim si uopšte?
-Ma tu smo svi, DEJAN, Janko, Sale, Sanja, Milica...
-Aha, ok onda, nemoj dugo.
-Ćao mama!
